Искуство у грчким задругама
У следећем тексту описујем своја искуства које сам имао у посети Грчкој крајем октобра/почетком новембра 2021. године у склопу студијске посете која је трајала пар дана. Искуства јесу била занимљива, и помогла су ми у писању публикације о задругама које је Инфотека ЦК13 одштампала и објавила овде
Силом прилике сам од стране омладинског центра “Црна Кућа 13” добио прилику да одем на студијску посету неколико организација по северној Грчкој, што сам и прихватио. Искуства и приче које сам тамо стекао и чуо су ми веома драгоцене и дају ми идеје за моји будући активизам. Зато сада овде делим моја искуства са посетом две задруге које сам посетио првог дана боравка тамо, не рачунајући дан доласка јер тада нисмо били низашта од умора.
Прва задруга коју смо посетили је Евора, тј. посетили смо њен ресторан, где праве јако добре америчке палачинке - додуше немају веганску опцију и не препоручујем слане, већ само слатке. Задруга Евора потиче из истоименог села, недалеко од Солуна. Она је настала 1997. године услед потреба локалне заједнице за акумулационим језерима како би имали воде за пољане где се становништво села бави пољопривредом. Временом, задруга је расла и данас она се бави већим бројем послова. Саму воду из акумулационих језера користе за производњу електричне енергије и за флаширање минералних вода “Vikos” и “Aqua Blue”. Поред тога, они воде ресторан где смо провели наше време, у близини језера где људи могу доћи да са висине од преко 1000м гледају вештачка језера и уживају у локалној природи. Недалеко од ресторана имају и ски центар који тренутно не функционише због тога што нема снега чак ни током зиме, што је резултат климатских промена. Такође, поседују и просторије где откупљују воће и поврће од локалне заједнице и конзервирају га, после чега продају по остатку Грчке и у Европској Унији.
Сама политика задруга је та да желе да инвестирају тамо где виде профит, међутим то желе да раде само у оквиру своје регије јер желе да развијају свој крај и да помажу својој заједници. Контролу над деловима задруга имају радници где они директно одлучују како ће тај део пословати, а за управљање целе задруге шаљу се делегати који су опозиви ако не заступају интересе својих колега. И све ово звучи супер, међутим, сама организација има проблема, а највећи је тај да нажалост фале људи из локалне заједнице који би ту радили, јер су се већином одселили. Због тога, они преко уговора запошљавају раднике са стране који нису део задруге на почетку, али могу бити ако се одлуче да живе у Евори. И даље, њихова брига о локалној заједници ми је веома дирљива јер ја сам долазим из малог места. Надам се да ће успети да се развију и да ће једног дана можда постати Мондрагон Грчке.
Након завршетка посете Евори, ми смо се спустили у село испод ње, где су нас чекали наши водичи за следећу организацију. Пројекат “Children Orchard” је породична невладина организација која је везана за задругу којом управјају исти људи. Они се налазе у селу Панагица, недалеко од Еворе са којом сарађују али они нису иста задруга. Сама задруга се бави производњом разног воћа, поврћа и осталих биљака коју после користе за џемове и сосеве или одмах продају. Биљку коју највише производе је мајчина душица. Ту се завршавају економске активности организације, али не и све што ради. Она је пре свега едукативна организација која за децу организује бесплатне ваннаставне активности. Деца ту могу да се уче домаћинству у кући, баштованству, прављењу џемова, обрађивању дрвета и метала, борилачким вештинама и другим стварима. Организација је настала жељом брата и сестре да се врате свом крају где су одрасли и да уче људе око себе како да живе на одржив начин, и да се временом људи враћају на село. Најзанимљиви део свега тога ми је био тај да, иако се баве индустријском пољопривредом, заиста су гледали да њиховипроизводи буду што здравији. У моменту доласка на њихово имање видели смо како из земљане пећи ваде испечене шумске јабуке, које користе као замену за шећер у џемовима. Саме просторије су имале гомилу књига на грчком и енглеском где се налазило доста градива о узгоју различитих врста воћа, поврћа, зачина, орашастих плодова и других ствари. Чак сам и нашао кувар на енглеском са традиционалним рецептима целе Европе, међу којима се налазила и чорба од камена - од свих ствари! Њихова радионица за обраду дрвета је такође јако занимљива, ту уче децу и све заинтересоване да обрађују дрво које купују или набављају из локалне реке. Ту махом праве чиније и посуде, понекад и неке делове за инструменте као што је гитара. На жалост, тамо нисам могао да купим неку чинију пошто их тада није било за продају. Имају они и радионицу заобрађивње метала, међутим, пошто се едукатор за то одселио за сада те просторије не користе.
Посета овим двема организацијама је била кратка, али не и заборавна. Дивно је шта све људи могу да ураде када желе да помогну себи и своме крају, и надам се да ће задругарски сектор у Грчкој расти.